Stari ljudi NE treba da umru

Danas sam prisustvovala jednoj predstavi. Uloge – život i smrt, istina i predrasuda.

Čekajući, nevoljno, da mala kazaljka stigne na 13, kako bih teška srca krenula na sahranu jednog dragog gospodina,  život mi u lice baci ovu fotografiju.

vlada1

Gospodin Vlada, 82 godine. Autor fotografije: Jelena Ademi

Dirnuta i pod jakim utiskom, sa ovim dekom sa slike (doduše u mislima), za kog saznajem da se zove Vlada i da ima 82 godine, krećem na poslednji ispraćaj malopre pomenutog gospodina, koji je preminuo u svojoj 76. godini.

U kapeli neutešni sin od 50-ak godina i stara majka od 75. “Šta da se radi, bio je star…” – u suzama izgovara sin, skrhan od bola, dok pokušava da opravda šlog godinama.

Izdržite, majko, budite jaki…” – čuju se pokušaji utehe, dok mila, mala ženica, tako bespomoćna, nalik detetu, a ipak okretna i vitalna, briše suze ispod naočara, odgovara: “Znam, ali..ceo život smo zajedno, nije još trebalo…”.

Izlazim iz kapele sa gospodinom Vladom sa slike, u mislima. Naravno da nije još trebalo! I ko uopšte sme da proceni kada je nekome..

Pa imao je šlog prošle godine, mama. Eto, produžili su mu malo život” – prekida mi tok misli mlada žena koja se obraća svojoj majci od 60-ak leta. “Sedamdeset šest, iiiiihaaaj, to je još dobro, danas je premija kad stignu do 70..” – nastavljaju one diskusiju, koju završavaju zaključkom zbog kog postajem nema: “stari ljudi i treba da umru.”

vlada3

… Hvatam gospodina Vladu pod ruku i idemo što dalje od ovog mesta.

Mislite li Vi, gospodine Vlado, da su u pravu? Pa oni misle da je i Vama vreme. Da ste svoje proživeli, decu izveli na put, unuke ispratili u školske klupe.. zašto još živite, recite im?

Recite im da li ste i Vi, kao i većina Vaših vršnjaka, kako oni misle – nemotivisani za rad, za učenje.. za život; nefleksibilni za bilo kakvu promenu i napor.. Sigurno misle da ste tvrdoglavi, zaboravni, bolesni, “teški”.

Pričaju, gospodine Vlado, o nekakvoj biološkoj starosti koja nastupa od 80. godine. Vama je 82. I kako čujem, skoro Vam je ugrađen bajpas. Pa, kako onda to, ako kažu da Vam je “vreme”, a već dve godine ste zašli u biološku starost, Vi sami vezujete pertle, sami se oblačite, i umesto na šah u lokalnom penzionerskom klubu, vi krećete na trkačku stazu. Ne sumnjam da usput redovno prestižete moje vršnjake koji gube dah da stignu na autobus do susednog bloka 🙂

vlada

Divim Vam se, dragi Vlado.

Vi ste udarili šamar smrti, stereotipima, predrasudama, i svima koji, na sahranama Vaših vršnjaka, sležu ramena i usuđuju se i da pomisle, a kamoli izgovore “vreme mu je... Pitam se, koliko su u stvari oni nesrećni. Sigurno jesu. Jer samo nesrećan čovek se usuđuje da odredi sopstveni “rok trajanja”. Zato valjda i utonu u svoje fotelje, izgrbave se, zamaste krv i jetru.. kao da se namerno i svesno “spremaju” za ono što ih čeka, kako sami veruju, u sedamdesetim.

Udarili ste šamar i mnogo mlađima od mene. Volela bih da mogu da Vas vide ovakvog.  Iz Vašeg zamaha, iz koraka, iz Vašeg izraza lica, isijava sama želja za životom. I tu želju sami sebi ispunjavate. Možda i upravo sada, trčeći tamo negde, stazama u Vašem gradu, dok pišem ove redove.

Bilo mi je drago što smo se upoznali, gospodine Vlado. Srešćemo se mi opet, večeras, u mislima, dok budem trčala, a nadam se i zaista, na javi, ko zna, možda baš na stazi za trčanje.

vlada2

3 thoughts on “Stari ljudi NE treba da umru

  1. Marija

    Kakav tekst! Divno! Ostala sam bez daha…od emocija!

    • Jelena

      Hvala, Marija 🙂
      Ja sam se baš tako osećala dok sam ga pisala, bez daha, od emocija 🙂

  2. Radica

    Draga Jelena, pročitah ovaj članak i pustih suze…
    Zato što je mnogo rečeno sa malo reči… zato što se setih svog deke koji je otišao pre nepune dve godine, u svojoj 84-oj godini života… i zato što sam i ja tada govorila ovo isto što si i ti napisala… zato što mi on nedostaje podjednako mnogo kao i prvi dan kada je otišao!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

You may use these HTML tags and attributes:

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>