Pesma o lovu

U suton, na planini, u stepi ili šumi

Gde vladaju zakoni Prirode,

gde jači ubije slabijeg u borbi za prevlast,

Majka ubije neprijatelja koji bi posejao smrt

U njenom leglu

A slabi i bolesni budu izgnani jer i to je Priroda,

Doći će on, mali čovek

Na dve noge, prerušen u boje Prirode

Sa puškom i nožem

Sakriće se u senci šume

I kada Bića prirode najmanje očekuju

Ispaliće hitac pravo u srce

Onda će pozirati sa ubijenom životinjom

Jer valja pohvaliti se dole, u birtiji

A potom će je preparirati i obesiti o zid

I otići na počinak ponosan

Ali kaži mi nešto, ti, mali čoveče,

Da li možeš mirno da spavaš

Dok te gleda krupnim beživotnim očima sa zida

Da li možeš da shvatiš

Da si je otrgao od kolevke Prirode,

Gde pripada kao što tvoje dete pripada tebi

I da li možeš da pogledaš

Sebe u ogledalu

Jer znaš da si je ubio u zasedi,

Ti naoružan naspram nje, čiste,

Junače!

Ali reći ću ti nešto,

Kad dođe tvoj čas da pogledaš Smrti u oči,

Razboliš se i padneš u postelju,

Ne kukaj i ne žali Sudbinu

Bar ne pred Njom koja te gleda obešena

Sa tvog lovačkog zida

Jer ti bar možeš da se boriš.

I pre nego što pokušaš

da jadno opravdaš lov

pročitaj misli američkog pisca jevrejskog porekla,

Isaka Basevisa Singera:

Često se kaže da su ljudi

navodno oduvek jeli meso,

kao da je to neko opravdanje

da se to i dalje čini.

Shodno toj logici ne bismo smeli

da pokušavamo ni da sprečavamo ljude

da ubijaju druge ljude,

jer je i to oduvek činjeno?

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

You may use these HTML tags and attributes:

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>