Rila, Olimp i još ponešto

Poslednja četvrtina ove godine odvela me je na mesta o kojima sam do tada samo maštala. Rila i Olimp.

Da se razumemo, nisu to mesta koja svojom udaljenošću te finansijskim izdacima spadaju u domen mašte. Čak i da je tako, ljubav prema planinama će me, sigurna sam u to, odvesti i na takva mesta. Neću žaliti ni dinara, kada zbog dva – tri dana u planini potrošim celu platu i pitam se šta ću do sledećeg prvog u mesecu.

Zapravo, nisam sigurna koji je motiv ovog teksta. Istini za volju, motiva je više. Međutim, slučajno ili ne – baš od odlaska na Rilu, počela sam da skladištim misli, osećanja, utiske u glavi. Do tada sam redovno pisala o tome, a onda je nastao tajac.

Najbolje „oživim“ i prenesem  svoje utiske kada pišem o njima dok su još „taze“, a spletom okolnosti, prošlo je par nedelja od odlaska na Rilu, te se isto desilo i nakon odlaska na Olimp; i po prvi put, svoje – do sada – najlepše uspomene nisam zabeležila na ovom mestu zvanom „lungful“,  što bi trebalo da predstavlja virtuelno „skladište“ mojih uspomena i utisaka sa planinarenja (onoga što mi puni pluća poput vazduha). Pa, možda je ponekad tako i bolje. Sačuvati neke uspomene samo za sebe, upijati samo koracima i očima prizore koji vas okružuju, ostaviti telefon ili fotoaparat na dnu ranca.

Međutim, ovo mesto ima i neke druge namene. Recimo, da izrazim, pored svog iskustva, i svoj stav o stvarima i pojavama vezanim za planinarenje; a koje će nekome, u nekom trenutku, biti od koristi.

Sada, nakon par meseci pauze, imam toliko toga da kažem; a u isto vreme ništa ne bih rekla. Zato će ovaj tekst biti neka „kompilacija“ mojih utisaka o prethodnim događajima.

Rila

r1

Možda je najbolji utisak sa Rile moj opis albuma koji sam podelila na fejsbuku. „Nisam mogla da obuzdam krike usled prekomerne, nestvarne lepote koja je isijavala na svakom koraku, od stena i sipara koji su pravili savršen sklad, do potočića koji su probijali svoj put ispod njih, preko tirkizno plavih jezera.”

r3

Kažu mi ljudi da imam talenta za pisanje; međutim, smatram da to nema mnogo veze sa talentom. To je samo pisana verzija mojih doživljaja. Ali, ono što sam videla na Rili i Olimpu, i doživljaji i iskustvo koje nosim sa ovih tura, suviše su lepi i upečatljivi da bi ih i najtalentovaniji “slagač reči”, da se tako izrazim, mogao preneti.

Kako da vam govorim o Rili, koja krije neke od najlepših kutaka koje sam u životu videla, i koje ću tek videti? Jedan od prvih utisaka nakon što smo kročili na stazu, jeste ona zdrava ljubomora na ljude koji mogu sebi priuštiti boravak na ovoj planini mnogo češće nego što je to ovde slučaj, u planu akcija nekog planinarskog kluba ili u ličnoj režiji, kako smo se uostalom Milan i ja našli ovde.

r2

“Da živim ovde, u nekom gradu u blizini, bar jednom nedeljno bih dolazila ovde na trčanje ili planinarenje! Da li ovi ljudi znaju šta imaju, ovako blizu?!” – bar nekoliko puta sam prokomentarisala naglas. Umesto daljeg komentarisanja, pružam vam nekoliko slika na uvid, a onda ćete, nadam se, razumeti zašto je prosto nemoguće pisati o Rili. Morate je lično upoznati.

r4

r6

r7

r8

r10

Olimp

Olimp je bio sasvim drugačije iskustvo. Recimo da je Rila bila neka vrsta „izleta“ u odnosu na Olimp. „Misija Olimp“ bila je rezultat plana koji je Milan kovao tiho, ali predano, ne prepuštajući ništa slučaju, čak ni ekipu koja bi učestvovala u „misiji“. A misija je imala za cilj: izvesti uspon na pet vrhova Olimpa u jednom danu.

3

2

Uspeli smo, i ovo iskustvo mi je obeležilo ne samo ovu godinu, već slobodno mogu reći – i život. Uostalom, takva su iskustva gde kroz određenu dozu patnje i fizičkog bola, okruženi rajskim prizorima a na momente biti u paklu, dolazite do svog cilja i na kraju, potpuno izmrcvareni, nakon 35 km jakog pešačenja i sa ukupno 2.600 m visinske razlike – osećate takvo blaženstvo i spokoj, kakvo vam ne mogu pružiti nikakve materijalne „igračke“.

7

10

S obzirom da je i od ovog događaja prošlo dva meseca, iako i dalje pod utiscima, plašim se da prepričavanje iznova, sada i ovde, ne bi bilo tako verodostojno, kao da sam se dohvatila „pera“ dan nakon istog. Zato, uživajte u nekim od prizora sa ovog našeg putešestvija, a u mojim albumima na fejsbuku ćete pronaći i detalje ove naše misije.

12

15

Na kraju, rekoh, biće ovo kompilacija mojih utisaka u proteklih nekoliko meseci.

A jedan od utisaka je i pitanje koje su mi, inspirisani mojim slikama sa Rile i Olimpa, postavljali prijatelji i poznanici koji (još uvek) nisu upoznali čari planinarenja: „Jelena, reci mi kako možemo da ti se priključimo, nekada, na nekoj od tura? Kako se ti organizuješ? Postoji li neko planinarsko društvo u Boru, kako da počnemo?  Da li možemo sa tobom?“

Vidite, dragi moji Borani, to je tema koja bi „ukaljala“ ove lepe prizore sa Rile i Olimpa. Želela sam da i ona nađe svoje mesto u ovoj „kompilaciji“, ali ipak, o njoj ću posebno, u sledećem tekstu, vrlo brzo.

One thought on “Rila, Olimp i još ponešto

  1. Behdžet A. Mesihović

    Planinari su planinari
    I bez hinle su!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

You may use these HTML tags and attributes:

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>