Veliki Krš (i mali san)

Kad se miris prve pečene paprike i ajvara useli u dvorišta, kuhinje i tegle domaćica, a šljive i kruške sa grana pređu u drvene buriće odakle će poteći kroz najfiniji tečni užitak, znam da je došlo vreme da podgrejem svoj mali san: da pređem ceo greben Velikog Krša.

krs

Jedino u to doba i – pretpostavljam, zimi, moguće je gaziti po njegovoj „kičmi“ dugoj 9 km, širokoj 3 km, izdignutoj na 1148 mnv.

„Gaženje“ nije baš romantičan naziv, ali, nije ni prelaženje njegovog grebena. Sam hod po grebenu je u nekim trenucima prilično naporan, jer zahteva oprez pri gaženju krečnjačkih stena, koja vam lako mogu uklještiti nogu ili izvrnuti zglob.

Međutim, kada odvojite pogled sa vaših koraka i preletite njime preko cele „kičme“ Velikog Krša i impozantno „susedstvo“ sa leve strane, i desne, gde se pogled pruža na Borski Stol iz jedne nove perspektive, shvatićete zašto još uvek sanjam o ovome.

krs5

krs2

krs3

Ako znate da stignete do Borskog Stola, onda znate i put do Velikog Krša. Skreće pažnju na sebe već sa tzv. prevoja Cepe. Vratite se 100-tinak metara unazad od raskrsnice, i eto stazice kroz livadu. Nakon desetak minuta hoda, uvodi vas pravo u šumu, i kratkim, ali jakim usponom dovodi vas na greben.

krš

Ova planina je slična ljudima samo u jednom: dobra je kad joj ideš „niz dlaku“. Dakle, ako krenete da idete niz „kičmu“ Velikog Krša sa ove strane, pustiće vas. Teren je miks stena i trave, uz rastinje na pojedinim mestima, ali moguće ga je preći.

krs4

Prošle godine sam stigla do polovine grebena, ili nešto manje.

krs6

Nažalost, nemogućnost noćenja i oslanjanje na autobuski prevoz, koji je vrlo nezahvalan budući da je poslednja linija sa Cepe za Bor u 13:25, vratila me je na početnu tačku i odložila moj san za neko drugo vreme; ostavivši me u razmišljanju, kako je sa druge strane, da li je pitomo kao i sa ove.

Ove godine, Veliki Krš mi je dao odgovor i na to pitanje. Kad mu ideš uz dlaku, iz pravca Gornjana… vrlo je preke naravi. Na stranu to što je potrebno uložiti malo više napora do grebena, jer vas ne vodi samo šumska staza, kao sa one druge strane, već i miks zemlje i krečnjaka i sipara koji se roni; već je i sam greben od samog početka vrlo surov.

krs7

Zahteva da stalno menjate smer putanje, penjete se pa se spuštate, provlačite se kroz učestalo i gusto grmlje, i na kraju – odustanete nakon pređenih 400-500 metara.

krs8

Zato se svake jeseni i zime u meni iznova rodi mali san o prelasku Velikog Krša, nadajući se da će tada, onako uspavan i ogoljen, da me pusti da ga upoznam celog. Za sada, stidljivo ga gledam iz podnožja.

krs9

One thought on “Veliki Krš (i mali san)

  1. […] kraju otvaranje fejsbuk stranice kao zvanične inicijative, informacije, poziva…zvanične želje koju sam dugo čuvala u sebi: da uredimo stazu duž čitavog grebena Velikog Krša, dugog skoro […]

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

You may use these HTML tags and attributes:

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>