Borski Stol (pismo zaljubljene duše)

Draga planino,

U gradu sam samo telom i koracima prisutna njegovim ulicama. Duša mi leti tvojim grebenima i proplancima, dok gledam tvoj obris skoro 20 km daleko.

stol-1

Ne budi tužan što te Borani ne posećuju tako često, kao, recimo, Borsko jezero. U početku mi je bila tužna i gotovo nepojmljiva činjenica da je svega 30 % Borana ikada kročilo na tvoje tlo. Vremenom, uvidela sam da ti čine uslugu. Ostao si čist.

stol-2

U pohode ti dolaze sa drugih krajeva, i srećom, ostavljaju samo otiske svojih planinarskih cipela i biciklističkih točkova. Ostave i svoja srca i zato ti se uvek vraćaju.
Prekriven snegom ili ljubičicama; suncem ili oblacima, svaki put si lepši. I svaki put drugačiji.

stol-3

stol-4

stol-5

Tako si me iznenadio prošle godine, kad sam te prvi put gledala sa grebena Velikog Krša. Po prvi put sam te videla i sa druge strane. Tvoj profil, tvoj stas, svaku tvoju senku, usek, liticu.

stol-6

Veliki Krš se trudio da mi odvuče pažnju sa tebe, i moram priznati, bila sam u iskušenju. I on je priča za sebe:

stol-7

stol-8

Možda se ne možeš pohvaliti visinom, ali nije sve u visini. Ko juri isključivo za visokim vrhovima, plašim se, veći mu je ego od ljubavi prema planini.

stol-9

Ipak, lagala bih te kada bih rekla da ne bih volela da se već sledećeg vikenda nađem na Kazbeku ili Elbrusu, Mon Blanu ili Olimpu; da nekoliko puta godišnje odem na sve one planine koje čežnjivo gledam samo na fotografijama. Ali avaj, nema se para. Znaš ti to vrlo dobro. Zato se i pitaš kada će ponovo biti struje u planinarskom domu, koji je u mraku od decembarskih „ledenih“ nepogoda.

dom-stol

Pa ipak, i pored želje da se popnem malo više i odem malo dalje, mir koji nalazim kod tebe ne može se meriti sa bilo kojom drugom planinom. Kod tebe sam svoj na svome. Kao kod kuće. Valjda zato što sam na tvojim grebenima načinila prve planinarske korake. Sećam se tog decembra 2010. Kao da je juče bilo.

Da li da otkrijemo gde se nalaziš onima koji te nikada nisu posetili? Za planinare, alpiniste, paraglajderiste, bicikliste i druge kojima je duši tesno i mir nalaze na planinama – ne brinem. Neće te oni zagaditi.

stol-10

Brinem za one koji su to učinili sa Borskim jezerom. Neka, nadaću se da takvi ne žele da učine taj „napor“ da ti dođu u posetu, i da im je ipak lepše da se izležavaju na plaži, pored automobila parkiranih na travi, tik do obale, sa razbacanim smećem.

Za one druge, slične meni, neće biti teško da te nađu između Velikog, Malog krša i Deli Jovana. Drugi si po visini vrh na Golom kršu, a prepoznaće te po steni karakterističnog oblika. Međutim, moraće malo da se potrude da dođu do tebe.

stol-11

Nisi daleko – oko 20 km od grada, preko sela Krivelj, a od prevoja Cepe se do planinarskog doma stiže za otprilike pola sata (bar meni toliko treba) prečicom preko livade, pa nadalje markiranim makadamskim putem koji opet vodi prečicom kroz šumu.

cepe

Cepe

Vidimo se opet uskoro. Čuvaj mi moje omiljeno mesto! 🙂

stol 12

2 thoughts on “Borski Stol (pismo zaljubljene duše)

  1. Milan

    Odlican tekst,ali postadoh ljubomoran na planinu 🙂

    • Jelena

      Nemoj da budeš ljubomoran, planina mi nikad neće odgovoriti na ovo pismo. A ti jesi 🙂
      P.S. mislim, takođe, da se ne bih lepo provela kada bih ovako objavila ljubavno pismo upućeno tebi 😀

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

You may use these HTML tags and attributes:

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>