Oda selu u planini

Kroz par sati pakujem planinarski ranac i pravac – Manjinac. To je ono lepo selo, šćućureno u istočnoj Srbiji, u Timočkoj krajini, opština Knjaževac, zaklonjeno prvim slojevima skuta Stare planine i Tupižnice. Tamo je prvi put moj otac zakmečao pre 59 godina i jedan dan, tamo sricao prva slova i savlađivao pravopis i gramatiku sa još petnaestak smešnih fizionomija (neće se ljutiti tata – i sam kaže da su deca u to vreme bila drugačije fizionomije od današnje; valjda je uticao svež vazduh, zdrava hrana ali i naporni poslovi u polju), a eno, sada na polici ponosno stoji hronika sela Manjinac.

Odavno zatvorena Osnovna škola u Manjincu

Odavno zatvorena Osnovna škola u Manjincu

Kao da je juče bilo kad smo se kao deca okupljali oko logorske vatre, upravo na ovom mestu, i pekli kukuruz. Neretko su nam se pridruživali i roditelji. Teta Goca iz kuće ispod škole, teta Dragana i teta Dušica iz kuće preko puta, a odozdo bi pristizali čika Slaviša i Čika Dragan sa tatom. Sada, raštrkani po gradovima širom Srbije, od Bora i Zaječara, preko Knjaževca i Niša ka jugu, do Novog Sada ka severu, evo ih, opet okupljeni u dvorištu škole. Da li ih je privlačio miris naših ukradenih kukuruza, ili, pak, nostalgija i sećanje na nekadašnje dane kada su se i oni, još mlađi nego što smo tada bili, okupljali na istom ovom mestu i učili prva slova i brojeve?

Maglen, jedan od vrhova Tupižnice

Maglen, jedan od vrhova Tupižnice

Kada sam bila mala, mislila sam da je Maglen, zapravo, Rtanj. Priznajte, podseća malo svojim kupastim oblikom. Ova slika je stara najmanje deset godina. Na to ne ukazuje samo kvalitet fotografije slikane nekim starim fotoaparatom, već i kukuruzi, kojih odavno na ovom mestu više nema.

A polako se gasi i Manjinac. Nema više sedeljki, nema više ni nas, dečurlije. U nekima od nas se još uvek kriju ona deca koja i dalje žude za mirisom kukuruza sa logorske vatre, ali ta deca se više ne okupljaju na tom mestu.

Ovo dete koje upravo piše ove redove će ovog vikenda probati da probudi prašinu nataloženu na asfaltu kojim prođe tek neka od pedeset duša; protrčaće uraslim kolskim putevima, i ovekovečiće slikom ostavljene livade, voćnjake i njive.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

You may use these HTML tags and attributes:

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>