Planinska priča: Između neba i dna

U februaru ove godine Turistička organizacija Srbije je raspisala konkurs planinskih priča. Pročitala sam sve do jedne. Volela bih da neke od njih i sama doživim i da me njihovi autori provedu preko svakog potoka, svake uvale, stene, brežuljka, do vrha i natrag, ali ipak, najviše uzdaha otela mi je jedna priča. Možda zato što govori o čarobnim planinama mog kraja. Možda i zato što je pisao moj prijatelj, planinar, Darko Dragulović.

Poput dobre knjige koju morate da „odbolite“, kako biste joj se još samo jednom vratili, i ja se s vremena na vreme vraćam ovoj priči. Danas je taj dan.

Autor: Darko Dragulović

Hemingvej je jednom prilikom rekao da postoje samo tri sporta: borba sa bikovima, auto-moto trke i planinarenje, a sve ostalo su igre.

Pošto u Srbiji nemamo ni koridu a ni stazu za Formulu 1, preostalo mi je samo da se bavim planinarenjem i proučavanjem planina u celosti. Kada to kažem mislim na istraživanje teško pristupačnih terena gde retko ko ili niko ne zalazi. Privilegija da boravite na najlepšim mestima na planeti i večita težnja ka otkrivanju nečeg novog probudili su u meni strast koja godinama ne prestaje. Iako je takav život ponekad na ivici ili na tankoj niti, nikad ga ne bih menjao.

Planine će vas nagraditi za uloženi trud.

Pod mojim nogama a u duši zauvek ostale su planine Balkana: Karpati, Rila, Pirin, Lovćen, Komovi, Prokletije, Durmitor. U mislima su mi još neosvojeni vrhovi Alpa, Kavkaza, Anda, Kilimandžara, Himalaja. U srcu su našle mesto i meni najbliže, planine Istočne Srbije: Stara, Vlaska, Suva planina, Ozren i Devica, Tupižnica, Rtanj i Samanjac, Kučajske i Homoljske planine, Stol i Deli Jovan, Veliki i Mali Krš, Beljanica i Miroč. One su neiscrpan izvor mojih istraživanja, lutanja i traganja. Posebno mesto među njima zauzimaju Kučajske planine, njihova flora I fauna, kraški oblici i pećine.

Tu je sve počelo.

Na Južni Kučaj idem često, sam ili u društvu. Često boravim na toj planini u kolibi od blata i slame, staroj preko sto godina, ali i dalje otpornoj na zub vremena. Zemljani pod, staro ognjište i stare stvari u kolibi vraćaju mi misli na neko prošlo vreme kada su tu živeli moji preci, koji su tačno znali kako treba i za šta vredi živeti, za razliku od ove današnje horde kojoj nikad ništa nije dovoljno za život. Stari alati na tavanu samo svedoče o njihovoj posvećenosti i životu u skladu sa prirodom. Samo treba doći, podložiti vatru na ognjištu i već imate bazu za istraživanje jednog od najživopisnijih terena. Održavanje vatre i dimljenje mesa unutar kolibe i prikupljanje hrane u spoljašnjem šarenilu ovog predela čini ga savršenim za život.

Jednom sam lutajući po Kučaju, slučajno upoznao čoveka koji je proveo deset godina na Tibetu u potrazi za samospoznajom. Rekao je: “O, Bože, koja sam budala bio… a imao sam ovde sve što mi treba”. Sada živi negde na Homolju i renovira stare kolibe.

Ne jurite za vrhovima, nađite sebi plato. Kada sebi nađete plato mnogo ćete se lakše kretati ka vrhovima, iako oni možda deluju nedostižno.

Na mom platou ima toliko prirodnih lepota da je njihov spisak širi od liste želja lokaliteta gde bih voleo da odem. Tu su: kanjoni i klisure, pećine i jame, izvori i vrela, potoci i ponornice, vrtače i ponori, prerasti i vodopadi, vidikovci i začarane šume bukve, javora, breze. Sve je tako ušuškano i sakriveno da se ne može videti sa nekih vidikovaca sa daljine već se mora ući dublje u ova brda. Kada kročite u takav svet, tek ćete tada shvatiti ovu planinu i poželećete da je nikad ne napustite, baš kao ženu koja vas nikad nije prevarila. Ova planina me nikad nije razočarala.

Krećući se po instinktu, pronađoh neke svoje staze po divljini a priča sa tih staza je beskonačno mnogo. Probaću samo da vas približim ovoj divnoj planini…

Kada se krećete kroz začarane šume nemojte ništa da vas čudi. Nemojte da vas čude ni ostaci drevnog keltskog grada niti Kip Slobode:

Nemojte da se začudite ako naiđete na bukve i hrastove gorune koji samo što ne ožive i krenu da hodaju po šumi kao Enti ili na pečurke koje rastu u vilinim krugovima. Kada iz šume izađete na litice Lazarevog kanjona ostaćete bez teksta. Možete tu na liticama da se borite sa divokozama oko teritorije ili da slikate poskoke dok se sunčaju. Dok rano ujutru ručno kosite, društvo vam pravi srndać koji pase tu blizu. Smuk vam čuva kuću a divlje svinje preoravaju baštu. Nemojte da se iznervirate ako vidite velikog lisca da brsti pečurke pre vas. Nemojte da se uplašite ako vidite puhove ili čujete sovu. Možda vidite i vukove ili medvedicu Micu. Društvo može da vam pravi i poneki zalutali šarplaninac koji će krenuti za vama i prespavati na kućnom pragu. Gavran vas uvek dočekuje sa ovog mesta:

A orlovi odavde:

Kad ogladnite možete da uberete šipurak, kleku, kupine, maline, divlje jagode, divlje jabuke i kruške, divlje trešnje, šljive, dženarike u raznim bojama, borovnicu i planinski med. Rakove ćete naći u potocima na putu do ovde:

Ako ste uporni i dovoljno tragate možete ubrati biljku miloduh, nabasati na neke od divljih orhideja i drvo zlatno žute boje. Mogli bi da nađete i škriljce po kojima se piše i kamenje sa fosilnim ostacima. Možda će jelen da zbaci rogove za vas:

Nemojte da se zbunite dok budete prolazili ispod prirodnih kamenih mostova-prerasti ili dok budete ulazili u neku od pećina ili jama na Kučaju. Neću ni da nabrajam neke od preko 500 pećina koje se tu nalaze. Možda je interesantnije navesti neke od dvorana koje se nalaze u samim pećinama a koje smo istražili: Dvorana svećnjaka, Kristalna dvorana, Dvorana divova, Rolerkoster…

Korali.

Svećnjaci.

Ledenica.

Ledena Bogorodica.

… Vilin grad, Mramorje, Gotska katedrala, Koloseum…

Kadice.

Kada.

Gljiva.

…Dvorana anđela, Crno-beli svet, Čarobni kanal, Kanal školjki, Dvorana sa crvenim kristalima, Dvorana Crvenog zmaja, Vatreni kanal…

Fontana.

Dveri.

Kolos.

Kad izađete iz mraka na dnevnu svetlost ne gubite vreme. Dočekajte izlazak sunca ili ispratite zalazak sa nekih od vidikovaca. Tu nađite sebi ležaljku ili tron koje je priroda skrojila po vašoj meri. Kada nemate šta da radite očistite mnoštvo izvora od mulja i lisća. Biće vam slađa voda a i potoci će biti veseliji, te će vas pustiti da ih prelazite preko oborenih debla. Po neko deblo podseća na zmaja koji je baš tu došao da utoli žeđ. Ako prođete kroz korito Lazarevog kanjona proći ćete kroz vreme i izaći u svet koji je drugačiji od obične svakodnevice. Noću možete samo sedeti i posmatrati zvezde. Tišinu kvari poneki životinjski šum. Probajte hranu spremljenu ispod sača i pivo hlađeno u izvoru hladnom pet stepeni. Ustvari probajte bilo šta od svega ovog, sigurno će vam život biti ispunjeniji.

Dok ne dođete u najdivljiji predeo u Srbiji, idite na druge planine.

Topite led.

21

Na leđima čoveka u kaputu.

Oterajte oblake sa vrha.

Penjite.

Bez straha u očima.

Stepenicama do neba.

Kada dotaknete dno, probajte da dodirnete nebo!

Nije teško…

7 thoughts on “Planinska priča: Između neba i dna

  1. Sladjana

    Sjajna prica!

    • 16ae4351b2With havin so much content and articles do you ever run into any problems of plagorism or copyright violation? My website has a lot of exclusive content I’ve either written myself or outsourced but it seems a lot of it is popping it up all over the web without my permission. Do you know any techniques to help reduce content from being stolen? I’d definitely appreciate it.| 15a

    • Hello! I was wondering, with regards to your thoughts on journaling… I consider it more accountability as opposed to awareness. I’ve been journaling my workouts and not my diet, and I’ve found it extremely helpful. It helps me hold myself accountable for continuing and making progress, no matter how small it may be. So isn’t it more accountability, not awareness? Maybe a bit of both?

    • Great insight! That’s the answer we’ve been looking for.

      • Thanks for sharing. Your post is a useful coitnrbution.

    • Thank you, Sabanews for sharing this article from the Daily Herald with us. It shows that the officials in the Saba Government still have a very long way to go before they are up to par. How is it possible that the Island Council lets this situation develop so that there is no registrar in function? The selected path for a swift replacement of the registrar makes me worry about the validity of the procedure. Is there maybe a friend or family member that needs a post? Let’s watch the evolution carefully!

  2. Uzivala sam…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

You may use these HTML tags and attributes:

<a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>